Puno padavina u proteklom periodu osujetila je neke naše "zimske" planove tako da smo jedva čekali da otputujemo van Beograda. Dobro pripremljeni krenuli smo na put ka Ohridskom jezeru čvrsto rešeni da uradimo neke lepe zarone i pre svega u nama dobro poznatom okruženju uvežbavamo napredne tehnike naučene na IANTD kursevima. Ovaj put ekipa je bila dosta šarena. Od OWD - Nitrox ronilaca do trimix ronilaca sa ribriderima. Za svakog je postojao "plan učenja". Kratka pauza u "Džepu" nije nam umanjila nestrpljenje. Sa druge strane, sad kad smo već krenuli odlučili smo da uživamo i čvrsto smo rešeni da nam to uživanje ništa ne pokvari. Na žalost niko nije ni sanjao u kom pravcu će se ova ekskurzija odviti.

Smestili smo se u kuću koju smo i do sad iznajmljivali. Položaj kuće u odnosu na vodu i terene, mesto za kompresor i gasove, ljubazni domaćini kao i pristojne sobe idealni su za aktivnosti koje smo nameravali da sprovedemo. Podelili smo se u grupe po iskustvu i znanju i ronilački zadaci su podeljeni.

Prvo je trebalo na terenu ispred kuće sprovesti nekoliko pripremnih zarona. Kako vreme odmiče predvidjeno je da zaroni postaju dublji i duži. Teren ispred kuće nije bio ograničavajući sa stanovišta dubine, relativno blaga padina dozvoljavala je bezbedno izvodjenje profila, a dobra vidljivost dodatno je olalšavala zadatke.
Popodnevni zaroni planirani su kao čisto trenažni, uvežbavanje izrona, ispaljivanje bove procedure u slučaju nužde, prelasci na druge gasove kao i rad sa deko bocama samo su neke od veština koje su na programu. Roniće se na N32 sve dok se ne budu planirali zaroni dublji od 40m.
Predvidjeno je ronjenje u krivulji sigurnosti koje bi se polako pretvaralo u rutinske deko zarone (u skladu sa stepenom obučenosti).
Na žalost za vreme pripremnih zarona, jedan od naših najiskusnijih ronilaca iz neobjašnjivih razloga dobio je težak oblik dekompresijone bolesti. Ovaj dogadjaj sve nas je potresao i trebalo nam je mnogo da se ponovo motivišemo i nastavimo sa ronilačkim aktivnostima. Kako je navedeni zaron protekao bez i najmanjeg incidenta i kako je profil (iako tehnički) bio izuzetno blag ovaj dogadjaj nas je sve ostavio u šoku.
Samo pravilno i blagovremeno reagovanje cele ekipe našeg ronioca spasilo je od težih posledica. Veliki znak pitanja takodje ostaje to što se to dogodilo nekome ko roni dugi niz godina bez ikakvih "problema". U praksi se na najdrastičniji način pokazalo koliko je potrebno obratiti pažnju na dobru obuku i pripremljenost. Vežbe koje se rade i za koje se smatra da nikada neće biti potrebne ovde su bile ključ da se izbegne tragedija. Život je samo jedan i u koliko u presudnom trenutku ne reagujemo na pravi način, život će biti izgubljen. Ovo nas je nateralo da još više pažnje posvetimo tehnikama ronjenja, profilima i psiho-fizičkoj pripremi.

Na kraju svako je našao neki svoj unutrašnji mehanizam da prebrodi nemili dogadjaj. Prelepo vreme i bistra voda kao da su pokušavali da nam skrenu misli. Zaroni su postupno postajali sve dublji i duži. Ekipa se polako uigravala i zaroni su ponovo postajali zabava.

Ronilo se poznatim lokacijama, "Autobus", "Popova muda", "Zid" i drugim. Dubine ronjenja rasle su svakim danom. U principu, ako se izuzmu OWD-Nitrox ronioci, svi ostali su ronili sa dvobocnicima 15L i sa dodatnim deko bocama. Ovo je dozvolilo priličnu autonomiju sa velikim marginama sigurnosti po pitanju gasa.
Pred svaki zaron radjene su rutinske provere ventila, dostupnosti dugog creva kao i ispravnosti deko gasova. Lepo vreme i mirna voda činile su da ove procedure predstavljaju zadovoljstvo i tako spremni mogli smo ispitati nepoznate dubine.

Ekipa sa ribriderima napravila je nekoliko dugih "probnih" profila. Ronjene su dubine od preko 60m sa Tx 18/45 i radjeni su profili od čistih 60min na 45m prosečne dubine. Prosečno vreme ronjenja prilikom ovakvih profila iznosilo je nekih 120 minuta. Neverovatno je koliko je mala potrošnja gasa i koliko se ovakvo ronjenje razlikuje od ronjenja koja smo do sad izvodili. Tek ovako se oseti koliki je i pored uvežbanosti i rutine, "task load" zbog stalnog kalkulisanja preostale količine gasa.

Sa ribriderima vreme na dnu zavisi isključivo od dva parametra, koliko dekompresije (čitaj vremena u vodi) ste spremni da podnesete i kolika je bail-out količina gasa. Razloga za bilo kakvu žurbu nema i naravno svi nastali problemi se moraju rešiti pod vodom. Razlika je u tome što za to sad postoji virtuelno neograničeno vreme. Topao i vlažan gas doprinosi da se konfor digne na mnogo viši nivo.
Sa druge strane da bi se to izvelo potrebna je vrhunska obučenost ronilaca. "Tehnologija ronjenja" sa ovim tipom ribridera jako je slična ronjenju na otvoreni krug sa nekoliko gasova, sa razlikom što postoji skoro neiscrpna količina gasa. Upravo u ovome i leže opasnosti. Oprema mora biti u "top" stanju jer na pr. defekt suvog odela može dovesti do ozbiljnih komplikacija.
Slobodno vreme izmedju zarona korišćeno je za pripremu hrane ili izlete.
Galičica je u pravom smislu oslikalo naše ronjenje, kao "ronjenje pod ledenim vrhovima".

Ronjenje Obuka Ekskurzije - Ronilacki klub Triton