Dana 22.08.2002. godine �lanovi Tritonovog ronila�kog tima Mirko Bevenja i Vlatko Taleski  postavili su novi balkanski rekord u dubinskom ronjenju na vazduh u slatkoj vodi zaroniv�i do 127,4 metra.
Ovaj poduhvat izveden je na Ohridskom jezeru. Prilikom postavljanja ovog rekorda ronioci su koristili najsavremenije softvere za simulaciju zarona, "Aladin" kompjutere, "Posejdon" regulatore.

Ohridsko jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 700m �to je pored hladne vode (6 C u dubljim slojevima) i vidljivosti od svega 5-10m ote�alo postavljanje ovog rekorda. Korekcioni faktor za nadmorsku visinu od 700 m iznosi 1.08 sto zna�i da se dekompresivni re�imi odredjuju za ekvivalentnu dubinu od 137m! na nivou mora.
Veliki problem je predstavljalo i odsustvo rekompresione komore. Najbli�a se nalazi u Bujanovcu (Yugoslavija), a transport do nje zahteva prelazak visokog planinskog masiva �to bi u slucaju DCS  (dekompresione bolesti) bilo kobno. Sve su to ote�avajuci faktori.

Zaronu je prisustvovao (pored 6 �lanova kluba) i internacionalni SSI instruktor iz Makedonije Milutin Sekuloski.

Profili i izve�taj (kliknite na sliku za uveli�ani prikaz)

ISTORIJAT

Ova nezvani�na disciplina se upra�njava jo� od zavr�etka II svetskog rata. Progresivno su pove�avane dubine: 
god.                 dubina             mesto                         ronilac

1947.                 93                  Crveno more                Frederic Dumas
1961.               106                  Florida                         Jean Clarke Samazan
1963.               108                  Florida                         Hal Watts
1965.               109                  Florida                         Tom Mount & Frank Martz
1967.               118                  Florida                         Hal Watts & A.J. Muns
1968.               132                  Bahami                Neil Watson & John Gruener
1990.               137                  Roatan                         Bret Gilliam
1993.               144                  San Salvador                Bret Gilliam
1994.               148                  Nassau                         Dan Manion
1999.               156                                                     Mark Andrews

Iz gornjeg spiska se vidi da je rekord postignut 1968. i nije oboren 22 godine. Mnogobrojni poku�aji do 1990 godine zavr�ili su se tragi�no.

I na na�im prostorima ronioci su pratili ovaj trend. Kao i u svetu i kod nas su ti poku�aji odneli mnoge �rtve.

RIZIK I MOGU�E POSLEDICE

*Ne savetujemo nikome ko nije psiho-fizicki spreman i pre svega svestan opasnosti i i mogu�ih posledica da poku�a sli�ne zarone. Jo� jednom napominjemo da je rekreativno ronjenje ograni�eno na maksimalnu dubinu od 40m!*

Postoji polemika koliko ovakvi poku�aji imaju smisla. Danas su poznati gasovi sa kojima je mogu�e bezbedno roniti na ovim dubinama. Sa druge strane u �oveku je ukorenjena te�nja da uradi stvari koje jo� niko nije uradio.
U leto 1975 godine u poku�aju da zarone na dubinu od 120 metara, tragi�no su nastradali u vodama ju�no od ostrva Su�ca, legende jugoslovenksog ronjenja instruktori Zoran Foti� i Du�an Raki�. Nihova tela nikada nisu pronadjena.
Pitanje o kalkulisanom riziku je ovde svakako otvoreno.
Osnovne probleme kod ovakvog ronjenja predstavljaju azotna narkoza i akutno trovanje kiseonikom. 
Azotna narkoza ili pijanstvo velikih dubina nastupa ve� na dubinama ve�im od 30 m. Iz ovog razloga rekreativno ronjenje je i ograni�eno na maksimalnu dubinu od 40m.
Pijanstvo velikih dubina manifestuje se smanjenom sposobno�u za obavljanje finih radnji, a zatim sledi nekriti�no pona�anje ronioca prema situaciji u kojoj se nalazi, vrtoglavica, euforija, gubljenje orijenacije, panika. De�ava se da ronilac izvadi regulator iz usta, da padne u narkoticki san itd.
Mogu�e je treningom razviti odredjenu adaptaciju, ali su nau�na istra�ivanja dokazala da je na dubinama ve�im od 90m ova adaptacija nemogu�a.

Moramo ista�i da je za sticanje ove adaptacije neophodan mukotrpan trening. Samo da napomenemo da je Bret Gilliam u 11 meseci pred obaranje svetskog rekorda u cilju treninga uradio 600! zarona a od toga 103 dublja od 90m, kao i simulirane zarone u komori na 120m. 

Drugi, svakako mnogo nepredvidljiviji problem predstavlja trovanje kiseonikom usled HIPEROKSIJE. Do toga dolazi kad za odredjeno vreme parcijalni pritisak kiseonika u me�avini (vazduhu) predje 1.6 bara, a to se dogadja na dubini od 66m. Kiseoni�ko trovanje zavisi od du�ine izlaganja - ekspozicije i parcijalnog pritiska kiseonika. Trovanje nastaje iznenadno sa retkim i slabim predznacima tako da je naj�e�i ishod davljenje tj. smrt. 

�tetno delovanje kiseonika pojavljuje se na dva nacina:
-         NERVNI OBLIK (neurotoksi�no delovanje ili kiseonicka epilepsija) tj. Paul Bertov efekat;
-         PLUICNI OBLIK (upala plu�a i disajnih puteva), tj. Lorain Smitov efekat; 

Neurotoksi�no delovanje kiseonika pod povi�enim pritiskom javlja se u ronjenju sa aparatima na kiseonik, uglavnom kada se roni dublje od 7 metara. 

Razlog i mehanizam nastajanja kiseoni�ke epilepsije nije sa sigurno�u utvrdjen. Neki stru�njaci tvrde da kiseonik pod pritiskom neutrali�e neke supstance u nervnim �elijama koje su neophodne za njihovu funkciju.

Podsticajni faktori koji mogu da uti�u na pojavu kiseonicke epilepsije su:

-    te�ak rad
-         hladno�a i
-         prevelik procenat CO2 u krvi;

Kada dodje do trovanja kiseonikom ronilac ose�a:

-         uznemirenost
-         lice mu je bledo
-         poja�ano znojenje
-         ose�a mu�ninu i potrebu da povrati
-         su�ava mu se vidno polje
-         javlja se najpre podrhtavanje mi�i�a lica, a potom i drugih grupa mi�i�a
-         u poodmakloj fazi trovanja javljaju se gr�evi koji su identi�ni gr�evima prilikom epilepti�nih napada
-         i na kraju dolazi do pomu�enje pa �ak i totalnog gubitka svesti.
-         smrt je neizbe�na.

Za plu�ni oblik hiperoksije je karakteristi�no to �to je on atip�an i javlja se nakon du�eg udisanja kiseonika pod pritiskom vi�im od 0.6 bara, a ovaj oblik upale plu�a ne reaguje ni na kakvo medikamentozno le�enje.

Kada ronilac primeti neki simptom treba odmah da prekine zaron, smanji dubinu i �to pre napusti vodenu sredinu. Brzi razvoj simptoma kiseoni�kog trovanja (hiperoksije) ne daju vremena da se okleva. Mora brzo da se reaguje u protivnom zaron mo�e fatalno da se zavr�i.

Kiseoni�ko trovajne je uglavnom retko i javlja se isklju�ivo u dubinskom ronjenju i pri dugotrajnim dekompresijama s kiseonikom.

Na�i ronioci su se dugo i naporno pripremali za ovaj poduhvat. Pored opse�nih i svestranih fizi�kih priprema kao i adaptivnih zarona, u komori su simulirani parcijalni pritisci kiseonika od 2.8 bara u trajanju od 30min. �to odgovara dubini od 123m.

*Ne savetujemo nikome ko nije psiho-fizicki spreman i pre svega svestan opasnosti i mogu�ih posledica da poku�a sli�ne zarone. Jo� jednom napominjemo da je rekreativno ronjenje ograni�eno na maksimalnu dubinu od 40m!