pSCR ili Pasiv Semi Closed Rebreathers su aparati čiji je primarni cilj da nam produži boravak pod vodom tj. da ekonomičnije trošimo gas. Pasivni znači da ne poseduju konstantno dodavanje gasa već na zahtev - po potrebi ronioca. Semi Closed znači da je poluzatvorenog tipa - da svakim udahom "gubi" odredjenu količinu gasa. Odlike su mu izuzetna robusnost i jednostavnost rada. Negativne osobine, velika težina i glomaznost aparata pripremljenog za duboka - duga ronjenja. Sa druge strane ovaj aparat se može opremiti malim bocama čime se medjutim, na "ozbiljnim" zaronima gubi tzv. bail out količina gasa neophodna za izron u slučaju kvara aparata. Ako uzmemo da bi i ronioci sa drugim RB trebali nositi taj gas pitanje ostaje koliko je ovo negativna osobina.

Više "Satori" jedinica, RB izvadjeni iz frame 2x12 i delimično rasklopljeni

Ovako se ukratko može opisati aparat sa kojima su ronioci prodrli u najudaljenije pećinske sisteme.

ISTORIJAT Možemo reći da ovaj aparat vuče korene od francuskog vojnog aparata DC-55. RB kakvog ga danas znamo razvio je Reinhard Buchaly i nazvao ga RB2000, a Halcyon je počeo proizvodnju i distribuciju pod nazivom RB80. Zbog visoke cene ubrzo su se pojavili "klonovi" kao što su EDO, AH1, Habanero, Satori i drugi. Neki klonovi se donekle razlikuju u sklopovima i primenjenim materijalima, ali je princip isti. Danas se znatno uvećao broj pSCR ronilaca. Siva zona ostaje obuka. Odredjene organizacije uvrstile su pSCR obuku u svoj program, ali kako ni jedan klon (kao ni original) nemaju odgovarajuće sertifikate (CE i dr.) obuka ostaje u "sivoj" zoni. Za potencijalne korisnike ostaje da se priključe iskusnim pSCR korisnicima i od njih uče. Najčešće timovi ronilaca (u glavnom iskusni tehnički ronioci) kupuju ove jedinice i imaju svoju internu obuku i treninge (EKPP kao jedan od najpoznatijih). Ovo je često zatvoren krug (ljudi) i "padobranci" se ne primaju.

PRINCIP RADA Za absorbciju CO2 kao i kod drugih RB koristi se tzv. scrubber ili absorbent. Kod ovih jedinica kapacitet absorbenta iznosi od 3 do 4,5kg što je puno i omogućava veliku autonomiju sa stanovišta CO2 absorbcije. Kontra pluća se sastoje iz dve jedinice koje su valjkastog oblika (harmonika preseka) i koje se nalaze koncentrično jedna u drugoj.

Princip rada, kontra pluća 1:8

Odnos ovih "pluća" je u zavisnosti od modela 1:6 pa do 1:14. To znači da se prilikom svakog udaha izbaci u okolinu 1/6 ili 1/14 količina udahnutog gasa. Otud ono Semi Closed. Ovo u praksi znači da u koliko imate odnos kontra pluća 1:8 teoretski možete sa odredjenom bocom roniti 8 puta duže nego na otvoreni rkug, drugim rečima ako nosite 15L bocu imaćete ih sa ribriderom 8. Ovo je naravno teorijski odnos jer postoje gubici na punjenje winga, pražnjenje maske, kompenzaciju dubine i ispuštanje odredjene količine prilikom izrona. Potrošena količina gasa nadoknadjuje se gasom koji je upravo priključen na RB. Kako metabolički potrošimo odredjenu količinu kiseonika iz gasa a ova se ne nadoknadjuje čistim kiseonikom već gasom iz boce, na pr. N50 vremenom dolazi do pada koncentracije kiseonika u mešavini. Drugim rečima posle odredjenog vremena N50 će sadržati manju količinu kiseonika od 50%. Ovaj pad FO2 zavisi pre svega od dubine. Ovo je bitna stavka prilikom ronjenja jer treba prilagoditi dekompresione režime i MINIMALNU! dubinu za odredjeni gas.

RB kompletno rastavljen, injektori i "water-trap"

Kako se ove stvari jako lako nauče, a preduslov za ronjenje sa ovom jedinicom bi trebao biti neka kategorija tehničkog ronjenja na otvoreni krug, u praksi se sve svodi na ronjenje kao na OC (otvoreni krug) sa odgovarajućim promenama gasa (koje se i onako izvode). Iz ovog se da zaključiti da aparat nije namenjen početnicima niti rekreativcima. On se svakako može koristiti i u ove svrhe ali u principu nema tehničkog opravdanja. Ilustracije radi za kontra pluća 1:8 "najmršaviji" gas koji se može koristiti sa površine bi bio N40! Sve što ima MANJE KISEONIKA VREMENOM POSTAJE HIPOKSIČNO! Naravno postoje tehnike da se zaobidju ovi nedostaci ali suština je upravo gore navedeno. Autonimija aparat (ograničeno absorbentom) iznosi od 5-8 sati (u zavisnosti od količine scrubbera, hladnoće vode, dubine, rada pod vodom i td.), mada je poznato da odredjeni timovi koriste jedan RB i do 12h. Naravno poslednji sati ovih zarona su u mirovanju tokom dekompresije i na manjim dubinama.. Još jedna stvar koju je potrebno napomenuti je rad disanja. Kako se "kontra-pluća" nalaze dosta nisko (u donjoj cevi aparata na ledjima) aparat je jako osetljiv na položaj tela ronioca prilikom ronjenja. U skoro horizontalnom položaju (kao što se roni po DIR-u) rad je prihvatljiv, dok se u uspravnom položaju (sa glavom gore) lako udiše ali je izdisaj gotovo nemoguć, a sa glavom na dole udah je znatno otežan. Kao što vidimo položaj tela znatno utiče na konfor disanja i iz tog razloga se koriste mešavine jako bogate helijumom. Kako je potrošnja gasa minimalna ovo se ne odražava znatno na cenu zarona.

KONFIGURACIJA Ovi RB se mogu koristiti sa malim odvojenim (nezavisnim) bocama od 5-7l pa do dvobocnika 2x20l. U koliko kod pećinskih ronjenja ne postoji mogućnost postavljanja dovoljnog broja bail-out stage boca za izron na otvoreni krug (u "hodnicima" pećine) RB se udvaja, tj. nosi se backup ribrider. Boce se mogu kačiti "brzim" priključcima za telo RB ili (najčešće) zakačenim za tzv. frame.

RB sa nezavisnim bocama i "brzim" konektorima

U rekreativne svrhe se mogu koristiti male boce, ali onda upotreba RB nema mnogo smisla, dok se za ozbiljne zarone koriste min. 2x12L zakačenim za RB frame i niz stage-deko boca sa različitim gasovima koji se priključuju preko tzv. switch bloka.

Switch-block i RB sa 2x12 i stage-deko bocama za jedan zaron

Prednost je velika količina gasa za izron u slučaju nužde (pogotovo iz pećina gde se ne može direktno izroniti) i mogućnost multi-day ronjenja bez punjenja. Ozbiljni timovi uglavnom konfigurišu opremu i ribrider po DIR konfiguraciji sa malim odstupanjima od tima do tima.

Ronilac spreman za dug gelativno plitak zaron, RB u frame-u bez boca

U Tritonu standardna konfiguracija izgleda ovako. RB sa frame i 2x12L čeličnim bocama što sa debelim pododelima za hladnu vodu isključuje potrebu za tegovima. Desni izvod: Dugo crevo i inflator za wing. Levi izvod: Backup II stepen integrisan u usnik RB, napajanje RB iz dvobocnika i manometar. Suvo odelo se puni iz argonske boce zakačene za plate ili dvobocnik u zavisnosti od njene veličine. RB se snabdeva preko switch-bloka koji dolazi preko desnog ramena i karabinom je pričvršćen za desni grudni D-ring. U dvobocniku se nosi gas za disanje na dnu (najdublji gas, uvek trimix), a travel-deko gasovi se nose u stage bocama. Na dubljim pećinskim zaronima i dubinski gas je u stage boci dok gas na ledjima služi isključivo za izron u slučaju otkazivanja RB.

Integrisani backup II stepen na usniku OC, priprema za zaron sa 3 gasa

Ovakva konfiguracija dozvoljava primenu istih procedura kao prilikom tehničkih zarona sa dvobocnikom (sa malom izmenom prilikom donacije dugog creva). Praktično tokom zarona sve je isto kao na OC (uključujući promene gasa samo što se ovi priključuju na RB a ne na

Kompletno opremljen ronilac bez deko boca i sa multi deko-stage bocama

"usta"). Jedino našta ronilac dodatno mora da obrati pažnju je da "sluša rad" ribridera, tj. injektora i mehuriće koji se tiho čuju. U koliko se taj zvuk čuje RB funkcijoniše i sve je OK.

pSCR DEKO U Tritonu od prvog tehničkog kursa ronioci se uče da razmišljaju tokom zarona i kalkulišu svoje deko režime. Kako kategorije "rastu" dodaje se novo gradivo i vremenom ovakav način sračunavanja deko režima prelazi u naviku. Sa RB je dekompresija ista sa tim, što su uvedene odredjene modifikacije koje kompenzuju nešto neefikasnije dekomprimovanje na ovaj tip RB. Ovo podrazumeva naravno, da je jedinka dobra u ronjenju na OC i da je prošla odgovarajuću obuku. Sa druge strane, prosto rečeno, dekompresija na RB će biti nešto duža ili će se koristiti jedan deko gas više nego na otvoreni krug.

Nečujno, toplo i bez mehurića...

Zaključak Za kraj ostaje da kažemo da smatramo da upotreba bilo kakvog tipa RB u rekreativne svrhe nema smisla i nosi sa sobom mnoge rizike pa čak i opasnost po život. Sa druge strane za iskusne tehničke ronioce otvara se jedan potpuno novi svet mogućnosti u kome su ronjenja u trajanju od više sati LEPA svakodnevnica. Na žalost kao i uglavnom sve u životu ovo je skopčano sa znatnim materijalnim troškovima, odricanjima i mukotrpnim treningom. Ko na to nije spreman ne treba ni da se prihvata sveta pSCR jedinica.

OPREMA>