|
CRNI
DRIM
Prilikom ekskrurzije u avgustu 2002. godine bili smo u mogućnosti
da izmedju ostalog, posetimo i izvor Crnog Drima. Inače
ova rečica, koja se uliva u Ohridsko jezero je dobila ime
po svojoj izuzetno čistoj vodi. Kao prirodni fenomen, stavljena
je pod zaštitu UNESCO-a.
Bistra čista i hladna voda pruža utočište mnogim endemskim
vrstama životinja i biljaka.
Iz ovog razloga strogo je zabranjeno prljanje, a posebno
kupanje u ovim izvorima.
Zahvaljujući našem prijatelju Micunu iz Ohrida i uz dozvolu
ministarstva omogućeno nam je da ronimo na ovoj lokaciji
i da pritom napravimo jedinstvene podvodne snimke.
Kao znak zahvalnosti našem prija telju iz Ohrida, ostavili
smo mu kasetu sa snimljenim materijalom, dok smo mi kući
poneli fotografije i gomilu lepih uspomena.
Put od Ohrida
do Svetog Nauma, gde se izvori nalaze, prošao je brzo i
uz živu diskusiju o tome šta nas očekuje i kako treba da
se ponašamo. Upozoreni smo da treba da posvetimo posebnu
pažnju tome, da ne podignemo mulj i time narušimo podvodnu
idilu.
Kada smo stigli na lice mesta shvatili smo o čemu je rec.
Vožnja rečicom dozvoljena je samo u gondolama pokretanim
na vesla i to sa "pilotom". Iskusni ljudi koji
godinama tuda voze turiste, znaju sve tajne strujanja i
način kako da veslajuci ne naruše te predivne prirodne lepote.
Prosto smo se osetili neprijatno kada smo istovarili svu
našu opremu. Imali smo utisak kao da su nam odela prljava
i da bi ih prethodno valjalo oprati.
Već u gondoli nam je bilo jasno da je voda izuzetno hladna.
Krajem avgusta spoljna temperatura je iznosila oko 30 stepeni,
dok je na vodi bilo znatno hladnije. Prosečna dubina reke
je oko 2m.
Za ronioce, tako posmatrano, prilično neprivlačno,
medjutim po opreznom ulasku u vodu zastao nam je dah. Horizontalna
vidljivost prelazila je 70m. Bila je to daleko najbistrija
voda u koju smo ikada zaronili. Bazen je u odnosu na ovo
izgledao kao muljevita močvara.
|
|
|
|
Prizor je bio nestvaran, voda je bila toliko prozirna da smo
gledajući se imali utisak da lebdimo u svemiru ili da smo
u najmanju ruku okačeni na sajle koje nas drže.
Boje su se samo smenjivale ispred ociju. Prelepa skoro veštački
zelena mahovina i paprati bile su prošarane ljubičastim i
crvenim tonovima podvodnih biljaka. Korenje drveća je virilo
na sve strane kao u nekom filmu strave. Stvara se neodoljiv
utisak da vlada sablasna tišina koja biva narušena samo našim
disanjem.
Roneći uzvodno, kroz šipražje i rukavce, ono malo mulja što
smo možda digli bi otplovilo nizvodno, tako da je vidljivost
sve vreme ostala nenarušena.
|
|
|
|
Hladnoću
vode čija je temperatura iznosila svega 9 stepeni nismo ni
osetili, dok nismo primetili da se napolju polako smrkava
i da smo pod vodom već više od 90 minuta. Endemske vrste ribica,
stabla koja su rasla i hranila se iz vode kao i spektar nestvarnih
boja su nam jednostavno odvukli pažnju.
|
|
|
|
Najzad
stigli smo i do čuvenih izvora. Bili su to više gejziri u
pesku. Pritisak vode je podizao sivi pesak u vis i poigravajući
se sa njim, mešao ga sa belim peskom sa površine. Igra boja
i oblika koji su se pri tome stvarali fascinirali su nas.
Doživljaj se ne može dočarati, samo odlazak na izvor može
prikazati svu moć i fantaziju prirode.
|
|
|
|
...iz dečije...
