Plan da posetimo Ohrid se ove godine na žalost iz raznoraznih razloga za mnoge članove izjalovio. Preostali deo ekipe nije hteo da mu to pokvari raspoloženje, štaviše odlučeno je da se iskoristi situacija i roni do granica izdržljivosti (i fizijologije). Raspon kvalifikacija protezao se od novopečenog Deep Divera do Trimix Divera.

Čekao nas je unapred rezervisan dobro poznati smeštaj na samoj obali jezera. Po raspremanju opreme, instalaciji kompresora i sklapanju čamca legli smo da odspavamo i odmorimo se za zarone. Nismo ni sanjali da će ova ekskurzija biti puna iznenadjenja.

Prvi zaron za "zagrevanje" obavili smo sa obale. Toplo popodnevno sunce nas je obasjavalo dok smo tonuli u bistre ohridske dubine. Dubina ronjenja 48m vreme 51min.

Sledećeg jutra čekao nas je prvi šok. Po isplovljavanju plovili smo oko rta Gradište, a iza rta praistorija! U protekloj godini Makedonci su sproveli projekat "Mićov grad". Na mestu gde su pod vodom postojali ostaci praistorijskog naselja izvršena je rekonstrukcija i podignuto je takvo naselje nad vodom. Na obali od kamena je napravljen muzej sa artefaktima izronjenim na ovoj lokaciji. Ceo potez ogradjen je osvetljen i pretvoren u muzej. Na brdu uradjeni su bedemi tvrdjave. Odlučili smo da jedan zaron narednih dana uradimo u blizini ove lokacije.

Zbunjeni nastavili smo ka udaljenoj lokaciji predvidjenoj za zaron.

Za zarone smo se ozbiljno pripremali. Kompresor nismo štedeli i deko boce su bile u neprekidnoj upotrebi. Trebalo je upoznati "ohridski zid". Sa dubinama od oko 100-120m nije bio ni nalik zidovima na moru. I pored bistre vode od dubine od oko 60m vladao je mrak. Kako je zid bio vertikalan sunce je načešće ostajalo iza zida.

Prolazeći kroz 2-3 termoklime temperatura se sa ugodnih 12-13 stepeni spuštala na parališućih 4 stepena. Kako smo od narkoze na ovim dubinama već prilično otupeli subjektivno to i nije bilo tako strašno. Danak se plaćao na dekompresiji kada je počinjalo "cvokotanje". U ovim uslovima pokazalo se koliko je bitan pravilan izbor odela. Trilaminat sa debelim pododelima bila je dobitna kombinacija. Za neke ronioce ovo možda nije model prijatnog ronjenja, sa druge strane, za prave ljubitelje tamna hladna i nepristupačna neizvesnost je sve što je potrebno za zaron.
U nekoliko zarona upoznali smo ca. 200m zida na dubinama izmedju 51 i 87m.

Za ponedeljak veče naš prijatelj i domaći na Ohridu Milutin Sekulovski-Mićun pripremio nam je iznenadjenje. Došao je po nas i rekao: "Spremite pasoše idemo u Albaniju na kafu". Da nije odmah potom seo u auto mislili bi da se šali. Nije nam preostalo ništa drugo nego da ga poslušamo. Granicu smo po malo skeptični prešli bez nekih poteškoća. Grad na obali jezera sa Albanske strane zove se Podgradec. U vili Envera Hodže na izvorima rečice koja napaja jezero čekao nas je Mićunov prijatelj Riku. Po ulasku u rekonstruisanu vilu koja je sada ekskluzivan restoran čekao nas je prvi šok. Iz zvučnika sa plafona čula se muzika. Reči pevačice na srpskom!? Posle kratke konsultacije složili smo se da je u pitanju Vesna Zmijanac. U restoranu je bila isključivo albanska publika! Posle par minuta stigao je i naš domaćin Riku. Sa njim smo se upoznali na festivalu podvodnog filma u Beogradu. Tada nam je delovao malo zbunjen možda i uplašen. Verujem da smo ovaj puti mi njemu slično delovali.

Posle prvog piva pale su sve barijere i u opuštenoj atmosferi ćaskalo se o mogućnostima ronjenja u Albaniji i drugim avanturama...
U potpunosti su se izgubili svi strahovi koji su pre dolaska postojali. Iskoristili smo priliku da pogledamo mesta gde je zlokobni diktator Enver Hodža provodio vreme sa suprugom. Oko ponoći pozdravili smo se sa ljubaznim domaćinom i sigurni da ćemo se vratiti krenuli nazad za Makedoniju.

Sa malo sreće nadali smo se da ćemo naći mesto gde se umesto zida pretvara u levak nalik kanjonu i pada do dubine od oko 75m. Na žalost ne ide uvek sve po planu. Struja nas je odnela dalje nego što smo mislili i "levak" smo prošli u fazi izrona. Za utehu dobra vidljivost nam je omogućila da odozgo dobro zavirimo u levak. Na ovoj lokaciji ispaljivanje deko platforme nije potrebno jer se dekompresija vrši uz obalu. Ovo je jedan od retkih zarona na kojima je roniocima Tritona bilo dozvoljeno da plitki deo dekopresije odrade ležeći u svežoj mekoj zelenoj travi.

Drugi zaron u danu je najčešće radjen sa obale ispred kuće. Nekada smo posle ručka ostajali na kafi u gradu tako da se taj zaron pretvarao u noćni. Vreme je bili promenjljivo tako da su se popodne na zapadu smenjivali najneverovatniji scenariji igre sunca, vode i oblaka. Bilo je stvarno jedinstveno roniti u takvom ambijentu.

Na žalost i ova se kao i sve ostale ekskurzije završila prebrzo. Nepregledno prostranstvo ohridskih dubina ubrzo će zameniti gradska "džungla", čist vazduh i dugu, Beogradski smog. Našem domaćinu Mićunu ostaćemo zahvalni za divno vreme provedeno zajedno i nadamo se da će prihvatiti naš poziv da zajedno zaronimo u mračne lavirinte homoljskih pećina. Na povratku kući imali smo još malu neprijatnost. Pukla je guma na našem terencu. Ekipa je radila brzo i povratak u "sivilo" se mogao nastaviti.
Na kraju, za 8 dana ronjenja uradjeno je 15 zarona, od toga 14 dekompresionih, 4 noćna, 6 sa "ubrzivačem" za dekompresiju. Najmanja dubina zarona iznosila je 48m, a najveća 87m. Najkraći zaron trajao je 51min dok je najduži trajao 73min. Korišćena su pravila računanja deko režima koja se uče na TRITONOVIM kursevima za tehničko ronjenje uz pomoć dubinomera i timera. Svi zaroni su protekli bez incidenata i ispoštovani su svi standardi sigurnosti u pogledu kalkulacije gasova.

Suva statistika teško može iskazati zadovoljstvo i užitak ronjenja u ovom predivnom okruženju, ali naša želja da se vratimo i ponovo posetimo ove lokacije dovoljno govore...

VIŠE O UTISCIMA ČLANOVA MOŽETE PROČITATI OVDE

Ronjenje Obuka Ekskurzije - Ronilacki klub Triton