Priča o Zenti

Nema broda u crnogorskom podmorju koji toliko raspaljuje maštu ronilaca, kao što je austrougarska krstarica Zenta. Nepristupačna zbog prilično nepoznate lokacije, velike dubine i otvorenog mora godinama je ostajala skrivena od radoznalih ronilačkih očiju. San ekstremnije ronilačke populacije je uspeo da ostvari tim RK ¨Triton¨. Sa obzirom na složenost poduhvata svaki čan ekipe imao je svoj specifični zadatak. Članovi tima su:

Živojin Stojankić -PADI instruktor zadužen za opremu i navigaciju   Aleksandar Ljustina -PADI instruktor zadužen za kameru i rasvetu Vlatko Taleski -PADI divemaster zadužen za duboke zarone i logistiku Mirko Bevenja -PADI divemaster zadužen za duboke zarone i deco proračune Uros Filipovic -PADI divemaster zadužen za obezbedjenje i podršku Tanja Novakovic -Padi rescue diver zadužena za obezbedjenje i podršku.

Bez skromnosti - poduhvat za istoriju

Puno je glasina i prepričavanja kružilo o čuvenoj austrougarskoj krstarici Zenta. U ronilačkim krugovima poverljivo se šaputalo o pojedinim pokušajima i eventualnim zaronima na ovaj brod. Ekipa ronilačkog kluba ¨Triton¨ možda nije prva koja je ikada zaronila na ovoj lokaciji, ali je nesumljivo jedina do sada dokumentovano dokazala svoj poduhvat. Dakle, ovo je prvi put da je Zenta snimljena video kamerom.

Skok u istoriju

Napravljena u brodogradilištu Pula, Zenta je porinuta u more 18.08.1897. godine. Ova krstarica je jedan od tri broda iz istoimene klase krstarica, u kojoj su još bili i brodovi Aspern  i Sigetvar. Posadu su činila 312 mornara i oficira (prema nekim podacima čak 350), dužina broda je bila 96.8m, širina 11.7m, gaz 4.4m, a deplasman 2543 tone. Pogonsku snagu je obezbeđivalo 8 parnih kotlova, 2 vertikalne triplex mašine (8560 ks), 2 propelera i dva jarbola sa 585.8 kvadata jedara. Sa ovakvim pogonom razvijala je brzinu od 21.8 čvorova.

Zenta je imala oklopljen komandni most, palubu i topove. Naoružanje su  činila 8 topova kalibra 12cm marke Škoda, 8 lakih topova kalibra 4.7 marke Škoda, 2 brzometne puške kalibra 4.7 marke Hotcckis, 2 mitaljeza istog kalibra i marke i 2 torpedne cevi kalibra 45cm marke Hotcckis.

Blokada južnog dela jadranske obale je bila, početkom I Svetskog rata od izuzetnog značaja za Austro-Ugarsku, jer su tim putem preko Crne Gore saveznici, a pre svega Francuska, dopremali ratni materijal namenjen Srbiji. U tom trenutku značaj Boke Kotorske kao luke, je bio mnogo veći od ostale dve važne luke, Pule i Šibenika. Za blokadu su određene dve lake krstarice, tri razarača i četiri torpedna broda, sa naredbom da neprekidno po jedan brod od svake vrste bude u plovidbi. Zenta je bila jedan od tih brodova. U rano jutro, 16.08.1914.godine isplovljavaju iz Tivta laka krstarica Zenta i razarač Ulan, a dva sata kasnije i ratni brod Monarch u pratnji dva razarača. Oko osam sati, razarač Ulan koji je bio ispred Zente, primećuje na jugu, u pravcu Otrantskih vrata obrise neprijateljskih brodova. Bile su to oklopne engleske krstarice tipa Inflexible, pod komandom admiralaTroubridgea. Monarch, koji se u to vreme nalazio oko pet milja od obale između rtova Volujice i Mendra, takođe primećuje oblake dima ali sa severozapada. Bila je to francuska eskadra sa bojnim brodovima tipa Danton, oklopnim krstaricama i flotom torpednih brodova, ukupno oko sedamnaest jedinica pod komandom admirala Lapeyrerea. Monarh se odmah okrenuo i uputio prema Boki, da bi se zaustavio na oko milju ispred rta Oštro i potpomogao obalnu bateriju u slučaju da se francuska flota suviše približi. To je trebalo da bude i zaštita povlačenja Zente i Ulana, kojima je naređeno da se odmah vrate. Po prijemu ove naredbe Ulan je najvećom brzinom krenuo ka Boki, sa nadom da će se probiti pre nego što neprijatelj zatvori odstupnicu. S druge strane, Zenta koja je građena još davne 1897.godine, nije svojim zastarelim mašinama mogla pobeći progoniteljima. Nešto pre devet sati Zenta je opkoljena. Taktički okreće kurs prema Petrovcu, nadajući se da će tako biti manje pogodan cilj i da će posadi olakšati spasavanje ukoliko bude morala da napusti brod. Francuski brodovi, koji se približavaju brzinom od dvadeset čvorova, podižu signale i daju znake reflektorima tražeći predaju Zente. Zapovednik Pachner odbija i izdaje naredbu da se na prednjem jarbolu podigne počasna zastava. Nakon toga, granate počinju da padaju po brodu uništavajući vitalne delove. Stradaju mašinski prostor, parovod, baterije... Sa Zente odgovaraju vatrom iz topova, iako bez izgleda zbog manjeg dometa. Onesposobljenih strojeva Zenta pluta kao nepokretna meta. Plotuni sa francuskog bojnog broda Courbet pogađaju prednju kotlarnicu i voda počinje da prodire u unutrašnjost broda, koji lagano počinje da tone. Uprkos tome, vatra ne prestaje. U tom trenutku Zenta se nalazila približno četiri milje zapadno-jugozapadno od Petrovca. Deset minuta kasnije sve je bilo gotovo. Prvo se podigao pramac, a potom je čitava krstarica preko krme kliznula u dubinu. Protivnik je gađao brod do poslednjeg momenta, a potom se uputio na jug ne pokušavši da spase preživele iz mora. Brodolomnike su oko 15.00 časova prihvatili ribari. Preživelo je 129 mornara i oficira, koji su zarobljeni i par dana kasnije  internirani na Cetinje. U januaru 1916. gdine svi su vraćeni svojim kućama.

 87 godina kasnije ...

 Pokazalo se, još jednom, da se trud i upornost isplati. Ronioci iz Tritona jos od 1998. godine pokušavaju da tačno lociraju i snime Zentu. Jedan od aktera, Živojin Stojankić seća se kako je sve počelo: ¨Projekat se odvijao u fazama i to od maja meseca 2000. godine, kada smo snabdeveni pouzdanijim podacima o polozaju broda obavili niz zarona na ovoj lokaciji. Uz pomoć informacija dobijenih od lokalnog stanovnistva zaranjamo 6.maja, 2000.godine na potonuli brod za koji smo mislili da je Zenta. Iz poštovanja prema poginulim mornarima, sa sobom nosimo bocu vina i klupsku majicu. Međutim, na licu mesta uviđamo da to nije tražena olupina. Ronjenje se nastavlja...u narednom zaronu, nailazimo na ostatke broda koji odgovara opisu i podacima koje imamo. I ovoga puta ne ronimo praznih ruku i na Zenti ostavljamo klupsku zastavu, koju smo zatekli i godinu dana kasnije, na istom mestu, obraslu u alge¨- seća se Stojankić.

Modro plava površina mora, na pučini ispred Petrovca je još jednom uskomešana prstima sudbine, ili nečeg drugog, kada su se ¨Tritonci¨ spremali da još jednom siđu na Zentu: ¨Bio je 16. avgust, 2001. godine. Dan ranije, samo 150 metara južnije uzalud pokušavali da pronađemo brod. Tada nismo mislili o tome, ali kasnije uviđamo da je to bilo tačno 87 godina posle potonuća.¨- dodaje Živojin Stojankić - ¨Na samu lokaciju smo stigli relativno rano. Ekipa je prilično rutinirano obavljala pripreme za zaron. Bilo je važno zavrsiti sve zadate zadatke u ograničenom vremenu. Postavlja se oprema na dekompresionom zastanku na 3 metra, sa bocama kiseonika i rezervnom bocom vazduha. Prvi ronilac, Mirko Bevanja se oprema i snabdeva rezervnom bocom, pa nestaje ispod površine. Drugi ronilac Vlatko Taleski je već u vodi i čeka dogovoreni momenat, kada kreće ka svom prthodniku od kojeg preuzima kameru i nastavlja snimanje. Zatim sledeći par ronilaca Zivojin Sojankic i Aleksandar Ljustina vodeci racuna o tajmingu nestaju u dubini. Par za obezbedjenje i podrsku polazi poslednji i u fazi zarona kontrolise ronioce koji se sada vec nalaze u fazi izrona. Posle 40 minuta , prvi ronilac se već vratio i nalazi se na dekompresionom zastanku na 3 metra gde diše kiseonik kako bi skratio ostatak dekompresionog vremena, drugi je na 6 metara, a sledeći par na 9 metara. Rezervni ronioci, Uroš i Tanja su pogledali brod i asistiraju snimateljima na deko stopovima. Ronjenje po ovakvom sistemu smo odabrali da bi maksimalno iskoristili vreme provedeno na maksimalnoj dubini¨- kaže za SVET RONJENJA, Živojin Žika Stojankić.

Ovakav zaron sigurno ostaje u večnom sećanju svakog ronioca. Svoje utiske nam je ispričao i član Tritonovog tima zadužen za organizaciju i logističku podršku Vlatko Taleski (PADI Dive Master): ¨Zentu smo ugledali tek na dubini od oko 55 metara. Ranije, zbog bolje vidljivosti postajala je vidljiva već na 45. Brod leži na 73 metra dubokom muljevitom dnu, u kursu 120/300 stepeni krma-pramac. Potpuno isto, kao onoga kobnog dana kada je potopljen. Na dnu postoji podvodna struja koja ume prilično da pokvari vidljivost. Paluba se nalazi na 63 metra, a na njoj su vidljive velike rupe izazvane detonacijama i požarom koji potom izbio. Jak utisak ostavljaju sablasne mreže koča koje su zapinjale o brod i tu zauvek ostale, kao i mnoštvo starih parangala koji kao paučina obavijaju brod i komplikuju već i ovako ozbiljno ronjenje. Imao sam utisak da nema tih mreža, Zenta bi izgledala potpuno identično kao kada je potonula. Tokom snimanja, čuli smo više detonacija dinamita, koji je bacan na potezu Buljarice – Čanj, ali to je već jedna druga priča¨ - komentariše Vlatko Taleski.

 Šta dalje?

 Toga avgustovskog dana, davne 1914. godine dok je Zenta počivala na morskom dnu, a mornari bespomoćno plutali na površini, crnogorske vlasti su dopustile ribarima da isplove iz Kaštel Lastve (Petrovac) i spasu brodolomnike. Paštrovići su na najsvetliji način pokazali čojstvo i humanost spasivši svoje neprijatelje od sigurne smrti na otvorenom moru. Autentičan dokaz je zahvalnica koju je dobio lokalni doktor, od mornara koje je lečio, u vidu srebrne kutijice sa ugraviranim imenima mornara i sliku broda koji tone. Takođe, brodolomnici su na ostrvcetu Sveta Nedelja podigli kapelu, u kojoj su svake godine na dan brodoloma paljene sveće. Nažalost, vreme je učinilo svoje i taj običaj je zaboravljen, a kapela prilično oštećena od zemljotresa i zuba vremena.

Nakon 87 godina, ronilačkoj populaciji i svima drugima prezentovani su snimci sa broda Zenta, uz napomenu da se ronjenja na ovoj lokaciji obavljaju uz poštovanje prema stradalim mornarima, važećim zakonima i svetskim standardima za ovakve zarone.

Pripremio:
Janez Kranjc za
"Svet ronjenja"