Tehnicko ronjenje

Skola plivanja perajca



 

ZENTA MAJ 2003.


Za snimanje filma "Džin na dnu mora - Operacija Zenta" članovi Tritonovog ronilačkog tima uradili su više od 100 zarona na ovoj olupini i snimili preko 4 sata materijala. I pored dobre adaptacije na azotnu narkozu, nove detalje o brodu smo otkrivali tek pregledanjem snimljenog materijala.
Iz ovog razloga, odlučili smo da brod posetimo roneći na gasne mešavine i na taj način se rešimo pijanstva i na pravi način sagledamo ovu impozantnu olupinu. Kao što smo se nadali pri tome smo napravili nekoliko senzacionalnih otkrića. Krenimo redom.
Ekspedicija je počela polovinom aprila. Još u Beogradu smo obezbedili svu opremu i neophodne gasove za nekoliko desetina zarona.
Na licu mesta smo radili proračune za mešanje kao i obligatornu analizu gasa pred svaki zaron.


Analiza deko gasa

Kao gas na dnu disali smo TRIMIX sa ekvivalentnom narkotičkom dubinom od 40m, a na dekompresiji od 30m NITROX i na zadnja dve zastanka površinski snabdevan kiseonik. Naravno da je ovakav način ronjenja svakodnevo zahtevao veliko rad i pripremu. Samo nošenje opreme kao i donošenje boca sa gasovima za mešanje je već bio izazov.

      
     

Metereološke prilike bile su uobičajene za početak proleća. Smenjivali su se kiša i sunce, jugo i bura, tako da nije uvek bilo ugodno roniti, a i vidljivost na brodu je bila od jako loše pa do podnošljive. Opremanje i postavljenje opreme za dekompresiju je zahvaljujuci dobrom timu išlo rutinski.

      
     
Zaroni na dubini od 73 m su trajali izmedju 20 i 22 minuta na dnu, koristeći pravilo trećina. Ovakav raspored ronjenja zahtevalo je da ukupan zaron traje izmedju 99 i 106 minuta, u koliko sve protekne po planu i dekompresija se uradi na odgovarajuće gasove. Svaki ronilac je imao back-up varijantu u koliko otkaže neki od dekompresionih gasova, a na kraju tu je i sigurnosni ronilac koji ima zadatak da asistira tokom dekompresije. Gasovi za dekompresiju su duplicirani i ronioci ih nose sa sobom.

      
     

Boravak na dnu smo ovaj put iskoristili da bolje upoznamo brod iznutra. Hodnici bojnih brodova su jako uski, a mulj kao i isprevrtana oprema su još više otežavale prodor u unutrašnjost. Iz tog razloga smo se odlučili da boce za dekompresiju na brodu skinemo i odložimo, kako bi se lakše kretali po zakrčenim uskim hodnicima.
      
     
     

Koliko god unutrašnjost bila interesantna, bili smo srećni kada smo izašli i ponovo okačili naše deko boce. Mulj koji se diže pri najmanjem dodiru, gomila iskrivljenog metala, uski hodnici kao lavirinti kao i saznanje da smo u utrobi broda na dubini od 73m, bez naših za život neophodnih boca za dekompresiju nas je ipak malo opterećivala.
Na naše iznenadjenje i na palubi smo našli gomilu interesantnih detalje koje smo na svim tim prethodnim zaronima nekako prevideli.
Uvek smo se pitali gde je prednji jarbol, a on nam je takoreći bio ispred nosa. Brodsko zvono kao da je sve vreme zvonilo a mi ga nismo videli, pa čak i pramčani top od 120mm sa svojim "stanovnikom"-murinom u ustima cevi nam se nekako učinio novim.

 

      
     
Na žalost ovaj put smo imali priliku da vidimo svu pogubnost napuštenih mreža kojima je brod obmotan. Nazvali smo ih "mreže smrti". I mnogo godina od kada su ostavljene i ne ispunjavaju svoju svrhu, ove mreže uzimaju svoj danak. Od upetljanih velikih zubataca preko raznih drugih vrsta ribe, pa sve do kapitalnog primerka hlapa, svi su našli smrt u ovim zamkama ljudske tehnologije.
     
     
     
Takodje smo primetili da su brod počeli da posećuju i drugi ronioci, ekspedicije iz nemačke, austrije, italije, madjarske. Neke od njih su ostavile vidljive tragove na brodu. Smatramo da ovaj podvodni spomenik treba ostati netaknut kako bi svedočio o bitkama na ovim prostorima i omogućio uvid u deo istorije.
Svaki zaron se naravno završava obaveznom dekompresijom. Ovo je najduži deo zarona, a svakako i najmukotrpniji. Izron do stanice, dekompresija, izron, promena gasa, dekompresija i tako u "nedogled". Hipotermija polako uzima danak, stiže nas umor, dehidracija postaje izraženija, a kao apsurd i pritisak na bešiku postaje sve jači tako da stalno imate utisak da vam se negde zuri. Posle nekoliko dana ovakvog ronjenja imate utisak da i ne radite ništa drugo nego što po celi dan dekomprimujete. Sve dogadjaje ste već provrteli kroz glavu, nekad pokušate da dremate i čujete samo ravnomerno disanje i mehurove vašeg partnera.
      
     
     

Kad izadjete ostaju vam divni podvodni materijali (snimci) kao i osećaj neke ispunjenosti. Kao da ste bogatiji i život vam se čini lepšim i vrednijim.
Zentu ovaj put napuštamo sa još većim divljenjem, ali i strahom da će ovaj predivni podvodni spomenik, koji je do sada odoleo zubu vremena ipak polako biti narušen brojnim posetama nesavesnih ronilaca koji ne misle na buduće generacije i ostavljaju tregove svog prisustva za sobom.

*Gore navedene zarone izveli su profesionalci. Upozoravamo da ovakvi zaroni nisu za neobučene i da je rekreativno ronjenje limitirano na dubinu od 40m.

 

 

      

[o nama]  [obuka]  [ekskurzije] [ekspedicije]   [trening]  [decija sekcija perajca]  [podvodna snimanja]  [kontakt]